Intervju – Jelena Bajić Joćić – Film Led

Intervju – Jelena Bajić Joćić

“PRESS”, 28.01.2012.

Intervju – Jelena Bajić Jočić

„Posle velikog uspeha serije „Selo gori a baba se češlja“, producentska kuća „Contrast studios“ privodi kraju film „Led“, čija je tema vezana upravo za selo, a režija je poverena Jeleni Bajić-Jočić.

U osnovi dramskog zapleta ovog filma, za koji je scenario pisao Radoš Bajić, jeste slika društvenih promena na srpskom selu 70tih godina prošlog veka. Oslonjena na temeljne vrednosti srpskog naroda, na tradiciju i baštinu, priča prati sudbinu jedne seoske porodice i glavnog junaka Milivoja, mladog čoveka i silom prilika domaćina kuće, kome za vreme žetve grad, to jest led ubija letinu. Film je sniman osam nedelja, a materijal se sada nalazi u studiju.

– Već u avgustu, montažer Stevan Marić i ja smo počeli kreativni rad u montaži i njegovo pakovanje trajalo je sve do kraja decembra prošle godine. Trenutno smo u obradi zvuka, obradi slike, pripremaju se i animacije… Ceo proces rada na ovom filmu, od belog papira, scenarija, priprema, snimanja, pa sve do montaže i obrade, za mene je bio veoma uzbudljiv, nadahnut, naporan, ali i lep.

Šta je to u filmu „Led“ što će ostaviti najjači utisak na gledaoce?

– „Led“ je poetična priča o malim ljudima razapetim između neba i zemlje, između sopstvenih sudbina i snova – film stanja, unutarnjih nemira i najtananijih strepnji, film atmosfere, nostalgije i sete. Zapravo, film koji na metaforičan način dotiče univerzalne zakonitosti života. Takođe, film se odvija u tri vremena, s tim da se najveći deo filma i glavna priča odvija sedamdesetih godina dvadesetog veka, u epohi lažnog blagostanja Jugoslavije i na metaforičan način odslikava začetak neumitnog zatiranja korena jedne srpske porodice, odnosno odumiranje i nestanak sela i zaselaka.

Tema filma je odumiranje srpskog sela. Može li ovakav projekat uticati na svest ljudi?

– Verujem da je zadatak svih ljudi koji se bave nekim javnim poslom da permanentno skreću pažnju javnosti na važna i zaista strateška pitanja i probleme sa kojima se suočava naše društvo. Uticaj filma na ovaj način je mala kap u moru koja ne može ništa značajno da promeni, ali puno udruženih kapi, može.

Kakva iskustva nosite sa snimanja?

– Iako u osnovi zamišljen kao kamerni film, „Led“ je u svakom smislu prevazišao planove producenata, pa i autora, a sniman je osam nedelja u okolini Kragujevca. Sniman je najsavremenijom kamerom, za potrebe određenih scena korišćeni su helikopter, vatrogasne brigade, timovi stručnjaka za specijalne efekte… Sve ovo nekome može da zvuči pompezno, a nekome smešno, zavisi iz koje vizure se posmatra, no činjenica je da je snimanje „Leda“ bilo veoma naporno, s obzirom na terenske uslove i na visoke temperature. Čitava ekipa je uložila puno truda, entuzijazma, stvaralačke energije i to se isplatilo.

Snimanje je okupilo velika imena našeg glumišta?

– Divim se i zahvaljujem svakom članu svoje ekipe, od filmskih radnika, autora i glumaca koji su dali svoj snažan doprinos realizaciji projekta, a saradnja sa velikanima glume kao što su Velimir Bata Živojinović, Olga Odanović, Emir Hadžihafizbegović, Nela Mihailović, Nenad Jezdić i Rale Milenković bila je dragocena i za film i za mene lično i bila je izvrsna.

Zašto ima malo rediteljki?

– Najpre, u Srbiji je jako teško doći do sredstava i početi snimanje filma. Kad god čujem da neko počinje snimanje ja mu se divim, jer znam koliko je vremena i truda uloženo da se stvore uslovi za tako nešto. To je dovoljno da bude jasno da se retko dešava da neko debitantu pruži priliku da snima veliki film, posebno ako je reditelj još i ženska osoba.

A rediteljski posao?

– Biti reditelj ne znači samo osmisliti kadar i voditi glumce, već boriti se sa svakim članom ekipe, svakim autorom, motivisati ljude, imati odgovore na sva pitanja u svako doba dana i noći, držati ekipu čvrsto u koloseku svoje osnovne ideje, a dati im dovoljno prostora da budu nadahnuti i kreativni. I kada se svi zamore, nakon par nedelja dvanaestočasovnog svakodnevnog rada, reditelj je taj koji mora da ima snage da podigne čitavu armiju ljudi. Kada se sve to tako postavi, jasno je zašto je taj poziv tako naporan. Pretpostavljam da nema veliki broj žena koje su dovoljno lude i hrabre da se uhvate u koštac sa svim ovim.

Podeli na mrežama